Onoj koja je ostavila svoje dete u novosadskoj Dečijoj bolnici i nije se pojavila godinu dana. Onoj, čije dete ima samo 4 godine i još više dijagnoza, i verovatno najveću želju-da ga mama zagrli. Onoj, kakvih je sve više. Onoj, kojoj bi trebalo odstraniti celokupan sistem organa za reprodukciju.
Onoj koja je pijana pretukla i izgrizla svoje dvoje dece.
Onoj koja je ugušila četvoro svoje novorođenčadi čim su prvi put udahnuli.
Onoj koja je prikrivala muža i sinove koji su silovali njenu kćerku.
Onoj koja je dozvolila da joj manijak siluje trogodišnju devojčicu.
Onoj koja je, zajedno sa svojim partnerom, pretukla svog rođenog sina na smrt.
Onoj koja je… Majka???
Dete je institucija, svetinja, dar, komad tvog mesa, kap tvoje krvi, najveća sreća i najveća bol. Dar života ili Boga, svejedno je… Tvoje je da ga oblikuješ, da od njega napraviš boljeg čoveka od sebe… Tvoje je da bdiješ nad svakom njegovom suzom, temperaturom, gipsom, modricom, opomenom, svađom, jedinicom, simpatijom, željom, nadom, tugom, ogrebotinom… Tvoje je da ga grliš i kad imaš gomilu veša za peglanje i punu sudoperu sudova. Tvoje je da sa njim praviš gradove od lego kockica i kad te boli glava i kad imaš gomilu problema. Tvoje je da mu obezbediš ono što mu je najpotrebnije-OSMEH. Tvoje je i da ga opomeneš kad pogreši i da ga kazniš kad zasluži. Tvoje je, pre svega, da mu daš primer.
A ti, jadni i čemerni svete, koji okrećeš glavu od dečije patnje, ćutiš i sklanjaš se jer misliš da te se to ne tiče, a guraš nos u tuđe kuhinje i tuđe krevete. Ti, koji si stigao do podruma savesti, izokrenuo sistem vrednosti i srozao se do nivoa rijalitija… Ti, svete, treba da shvatiš da na ovoj deci ostaje budućnost, da su to neki novi predsednici, ministri, lekari, inžinjeri, ali i novi manijaci, psihopate, nasilnici i kriminalci… Sve zavisi kakav primer su im roditelji dali. Dočekaćeš, svete, možda, novi potop, kad Bog shvati da ovo ništa ne valja i da će morati sve ispočetka…
Veštica bez metle 
Jako mi je tesko kada citam sve ove stvari.Mala i nevina bica koja zbog takvih roditelja pate.Roditelje ne mozemo birati mi,ali ih bira Bog.I kada pogledam sta se oko mene desava i koliko ljudi ima decu koju maltretira ni krivu ni duznu…A ja i moj suprug godinama prolazimo kroz bol i patnju jer ne mozemo da dobijemo dete.Sve bih na svetu dali da postanemo roditelji,a neko ko je roditelj ovo radi svojoj deci.E svete moj.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ja imam sina od 19. meseci, ne mogu da zamislim da ga ne vidim duze od dan, a pri samoj pomisli da ga neko popreko pogleda, u meni se bukvalno javlja mucnina..Nikada necu razumeti te zene, ali nikada!!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Sa ovim tekstom Veštica bez metle dosledna je svom motu da se „pravi luda“. Isplakaće se neke majke i bake koje ovo budu čitale, ili koje su jutros slušale na radiju S2, neko će da lajkuje, neko čak i da šeruje, živeće tema dan-dva i gotovo.
Još jedno gunđanje na društvenim mrežama.
Veštica je na ovaj način iz svog stomaka izbacila žuč, a moguće i pomislla da će bar malo da doprinese boljoj svesti naroda, te da će se tako nešto, valjda, desiti… Neće ništa!
Jedino korisno što je moglo da se desi je da Veštica poseti to dete u bolnici, ili, još bolje, da poseti njegovu majku i da o tome napiše nešto.
Ovako, opet su zaboravljeni oni koje mi građani po sili zakona plaćamo, da, opet po sili zakona, brinu o deci, da deluju preventivno, da pomognu deci, da pomognu problematičnim roditeljima.
Da li je neko od nas istraživao život roditelja koji su zapustili dete, napustili, tukli, silovali, ubili… Da li je neko ušao barem malo dublje u temu, nego što je to učinio površni novinar sve slabijih novina?
Dela, gospodo! Ne gunđanje!
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
baš tako. svaki tekst ovakvog tipa u meni rađa samo mučninu. anonimni prst uperen u…lupetanje i lelekanje. a ne gunđanje.
tako je nekad svetina spaljivala veštice.
argumenti, analiza, imena. socijalna slika, psihološki portreti, to je ispravljanje sveta. O konkretnoj pomoći…
plus žena piše o ženi…na takav način. beda
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Mislila sam da ste se već uputili u Novi Sad da posetite ostavljenog dečaka,odnesete mu čokoladu i poigrate se sa njim…Međutim,umesto konkretne reakcije,i dalje samo laprdate,da izvinete na izrazu..Dokle god je tako,svaki lelek i gunđanje ostaće bez bilo kakvog efekta osim gorčine koja ga je izazvala,i zvanične potvrde da nam nema pomoći.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Sve ih je vise i vise ovakvih. Zgrozena sam! Imam dete od 4 godine, i bdim nad njim 89 sati dnevno. Kad padne,i prodje bez ogrebotine ili modrice,jedan deo mene umre. Ovako nesto ne mogu da zamislim,i nadam se da je izmisljena prica dokonog psihopate.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
To je strasno,stvarno ima puno bracnih parova koji ne mogu da imaju decu,a neki koji imaju to ne zasluzuju.Procitala sam na fb kako je ne treba osudjivati jer nismo culi i njenu stranu price.Ja kao majka malog decaka ne mogu da zamislim koji to razlog moze da opravda napustanje deteta.Za dete se zivi,bori i nikada ne napusta.Volela bih da cujem taj opravdani razlog.Ako se moze nekako pomoci malom decaku,moja porodica i ja bi to rado ucinili.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Bračni parovi se vrlo retko odlučuju na usvajanje. Pre bi dali sav novac na veštačku oplodnju,čak i kad su šanse vrlo male. Odgojeni smo da verujemo da su naši geni posebni i da mora da se prenesu. Što samo ukazuje da i ti ljudi,žele decu oz sebičnih razloga.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
A zašto samo majci? Šta je sa ocem? Tim očevima koji siluju,prebijaju ili se nikad ni ne pojave? I oni su isto toliko odgovorni!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Zato što je majka simbol života,simbol ljubavi,ona pruža zaštitu i utehu.Ona je u bolovima rodila dete,ona ga je nosila u stomaku 9 meseci,ona je sa tim detetom bila jedno biće.Zato sam uzela majku kao simbol.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ništa ovde nije simbolično,sve je vrlo bukvalno i prosto. Vi i dalje krivite majku i očekujete više od nje, zbog njene biološke funkcije. I vi ste žrtva ptrijarhata, kao i 99% našeg stanovništva. I vi smatrate da je na ženi da „čuva porodicu“, a da je muškarac samo donator sperme. Pa, postoji razlika između očinstva i oplodnje. Kao i što postoji razlika između rađanja deteta i majčinstva. Nisu svi ljudi dobri,odgovorni, moralni,sposobni da budu roditelji, bez obzira što imaju tu biološku funkciju. Zato treba da postoji država i sistem, ne pojedinci i ne ovakvi tekstovi. Ovim ste samo produbili vrlo problematične mizogine stavove koje imamo u drštvu.Ništa korisno. Ovaj delak je hedan u milion.Šta ćemo sa ostalih milion? Hoćemo i njihove majke da ocrnimo,pa da nastavimo dalje? Ili možda treba zahtevati nešto i od države ?
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Niko ovde ne govori o patrijarhatu,niti umanjujem odgovornost očeva. Nikakve veze sa patrijarhatom nema činjenica da je jedna majka ćutala dok su joj muž i sinovi silovali kćerku,to jest sestru. Po meni je to monstruozno ,i tu ne pomaže ni država ni socijalni program niti ništa drugo.Eto,nađite realno opravdanje za takvu majku.Na stranu biologija i emocije.U jednom od komentara piše“ i žena tako piše o ženi“,eto,da sam pisala o ocu-muškarcu,rekli bi da je tekst šovinistički,da sam pisala o pederima,rekli bi da je homofobičan,da sam pisala o Ciganima,rekli bi da je nacistički,itd,itd…Ja ovde govorim o realnom problemu koji postoji,počevši od nesavesnih majki pa do nesavesne države i institucija koje bi se trebale pozabaviti takvim ljudima. Zašto sam uzela majku kao simbol? Zato što sam se nagledala svakakvih majki,od takvih koje decu ostave u bolnici i ne dolaze da ih obiđu( nije ovaj aktuelni slučaj jedini),do majke koja boravi sa detetom u bolnici i pusti da joj jednogodišnje dete plače celu noć,dok ona spava.Kada bi probali da je probude,ona bi na to rekla,ma nije to ništa,on to tako stalno…a dete urla…Šta bi ste vi rekli na to,i kako bi ste opravdali tu ženu? Ja nikako.Dok u istoj sobi u kojoj se nalazi ta žena,leži majka sa svojim četvrtim detetom koje ima daunov sindrom,spava na sunđeru,na podu,jer nema pravo na krevet,samo da bi bila pored njega.Kod kuće ima još troje zdrave dece,i vikendom odlazi da bude sa njima.Prva majka,ova „uspavana“,je imućna gospođa ,a ova druga,posvećena, je iz nekog sela iz Banata,slabog materijalnog stanja.Eto kontrasta,eto slike društva.Zašto ovakav tekst? Zašto ovako grub? Zato što ne mogu da gledam koliko smo postali neosetljivi na tuđu patnju,zato što,po nekad,ne mogu da verujem da se neke stvari stvarno dešavaju.Moj jedini greh u svemu ovome je što sam sve to doživela suviše lično,i što uvek polazim od sebe,od svog deteta.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
nego šta. bedan tekst. nemam reči
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
o vešticama i Bogovima..
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Kada sam procitala pricu u kuriru o ovom detetu,steglo mi se srce i zagrlila sam svoje dete,jako,najjace.Pitao me je moj decak:Mama,sta ti je,sto me tako jako stezes?Rekla sam:Stezem te jer te volim puno i zelim da osetis koliko mi znaci sto si tu pored mene…Onda sam pocela da placem,a on me je pitao:A zasto sada places ako si srecna sto sam sa tobom? Odgovorila sam: Placem zato sto nisu sva deca ovako srecna kao ti sto imaju nekog pored sebe ko ih voli i zivot bi dao za njih…
Nikada mi nece biti jasno zasto Bog dozvoljava da se desavaju takve stvari…zasto se desavaju onima koji to najmanje zaslyzuju.
Zasto su majke one koje to nikada ne bi smele da budu…
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
jel ima nastavak romana kao pismo ocu?!?!?! kakav je ovo šovinizam alo? jeste kriva al hoću drugi deo!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
ovako strastan komentarzavređuje odgovor. meni lićno, koja sam kad je moj muž umro, život bukvalno posvetila sinu, da ne bi osetio nedostatak oca, ne smeta kada se majka velica ili stavlja na stub srama…nikako. smeta mi put do pakla poplocan dobrim namerama. majka koja cuti dok siluju njeno dete…nije bas cest slucaj, moras priznati, ali silovanje je …na zalost svakodnevica.da bi se stvari menjalie…moraju se uzimati dobri primeri, a ne uzimati bog u usta sa potpisom vestice…Potpisi se, daj pro et kontra, pa da razgovaramo. Vidis ja sam u praksi dozivela, radeci u prosveti, mnogo vise losih oceva nego majci, a nemas pojma sta mi sve deca pricaju, kad pisu sastabe, jer predajem književnost…Magistrirala sam na žesskom pismu, a ti draga negujes najdeblji moguc stereotip. Plus busanje u grudi grande madre…nije dobar nacin za literarni podlozak. I jos nesto, nisam humanitarka, da idem u Novi Sad. Niti me to interesuje. Interesujes me ti takva nepotpisana, sa prstom dignutim do neba…u pravednom gnevu.pa blogerke smo, zar ne
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nema nikakvog busanja u grudi,niti stava grande madre,to ste pogrešno razumeli. O tome kako gajim i čuvam svoje dete neću da pričam. I sama sam bila sa detetom u bolnici,pa da živim na drugom kraju države u ne znam kakvoj nemaštini,ne bih ga ostavila samog…ni ja ni većina majki,to morate priznati.Potpisana ili ne,nije ovde o meni reč…kad budem pisala o svojim grehovima,itekako ću se potpisati. Mene je donekle iziritirala vaša rečenica „i tako žena piše o ženi“,zato što to nije poenta niti ovog teksta niti konkretne problematike u njemu. A svakakvih žena i majki sam se nagledala,eto ne radim u prosveti,ali imam dva oka i koji gram mozga.Što ne znači da ne osuđujem očeve koji zanemaruju decu. A veštice i bogove neću uopsšte da komentarišem,ako ste već magistrirali književnost,čuli ste nekad ,valjda,za stilske figure. Srdačan pozdrav i hvala Vam na tako podrobnom proučavanju mog teksta. Ipak sam ja amater,a vi profesionalac 😉
Свиђа ми сеСвиђа ми се
onda dalje iz ozbiljnih tema
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Naravno.Pisaću o biciklizmu 😉
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
eto
Свиђа ми сеСвиђа ми се
možeš i o metlama. i one su prevozno sredstvo
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Vama je, drage dame, povod, izgleda nebitan… Pratim vašu „diskusiju“ i vidim da je svakim slovom sve dalje od dečaka koji je, šta ono beše, bolestan, napušten, zapušten, čiji su roditelji… a socijalni radnici pak… dok lekari kažu da… A u jedim novinama piše da… druge novine naprotiv…
Lepo ja najavih Veštici bez metle da o tom dečaku za par dana niko više neće pisati.
Nego, da li ste istraživale – koliko je dečak zaista bez roditelja, da li su ga obilazili ili ne, od čega boluje…?
PS – trebalo bi uvek da imate na umu da je sve što via internet napišete/objavite – javna reč i da je za to neophodna odgovarajuća odgovornost.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ponavljam,zahvaljujem se na tolikoj pažnji koju ste posvetili mom tekstu,napisanom u dahu,koga su izazvale emocije. To je moje mišljenje i iza njega stojim.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Prvo, moj novi komentar ne odnosi se na Vas blog, nego na „razmenu vatre“ sa drugom damom u komentarima.
Drugo, Vas blog orocitao sam jednom i nema mesta zahvaljivanju.
Posvećen sam temi, pa otud Vas utisak da sam „proučavao“ Vase redove.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Oh,naravno da treba da Vam se zahvalim ,molim Vas…
Pre svega,ovaj tekst je bio namenjen skromnom auditorijumu koji me prati,ni sanjala nisam da će dobiti toliki publicitet koliki je dobio.Međutim,kao što rekoste,sve što se objavi na internetu postaje javna reč. Ponavljam,nisam novinar,nisam uticajni bloger,pojma nemam o copywritte-ingu,ne težim zaradi pišući blog ,jednostavno sam napisala ono što mi je u trenutku došlo…
Dalje,tekst nije zamišljen kao pismo majci napuštenog dečaka,nego se odnosi na sve nesavesne majke.
Roditelji tog dečaka su se pojavili (konačno),sa pričom da nije istina da ga ne obilaze i ne vode računa o njemu. Odlično,eto jednog zanemarenog deteta manje,pod uslovom da je to što kažu istina.
Ne znam da li ste čuli vest da su dve sestre iz Lovćenca (to vam je selo u Bačkoj) prijavile brata koji je godinama zlostavljao svoju pastorku. Majka te devojčice kaže da je znala za silovanja,ali da nije smela da ga prijavi,jer je pretio da će ih ubiti i jer ona nema kud,jer je svoju kuću prodala,a novac od te prodaje je muž propio.Znači,majka će radije pustiti da manijak siluje njeno dete,nego što će zavrnuti rukave i raditi za sebe i svoje dete,i prijaviti skota…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ma, ja Vas sve razumem. Zato sam Vam tako i odgovorio.
Inače, ja sam bio novinar, u vreme kad to nije bilo sramota biti. Znam iz iskustva da, čak je i tada bilo tako, istina o događaju može da se rekonstruiše samo približno. I to pod uslovom da se lično ide na lice mesta, da se lično razgovara sa svedocima, stručnjacima, oštećenima, pa da se donekle poznaju zakoni, običaji, norme… Na kraju krajeva i sudije presuđuju sagledavajući činjenice, opet s određenom rezervom.
Zato, ni ova tužna i ružna vest o silovanju, em neće trajati duže od dva dana, em je sigurno podaleko od istine. A da bismo zauzeli neki stav o događaju, trebalo bi da smo što bliži istini.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person