„Na vrh mi je glave i kupanja, sunčanja, gnjavaže… sačuvaj me bože naročito plaže“, reče jednom Goran Bregović i osta živ. Kome normalnom može dosaditi kupanje i sunčanje, prelepi zalasci sunca, pesak u gaćama i spavanje na stomaku…
Kažu, kriza je, nema se para, zajebi letovanje… Kol’ko ja vidim, ima se, a boga mi, i može se… Od usta se odvaja da se skvasi guza u slanoj vodi ( e sad, dal’ jadranskoj, egejskoj il’ nekoj trećoj, zavisi koliko se od usta odvajao).
Sinonim za letnji odmor je odlazak na more. Onaj ko nije bio na moru, nije ni bio na godišnjem. Ostao je da okreči kuću, iscepa drva i ko zna šta još, a pričao da će 10 dana samo da leži kod kuće. Naravoučenije: godišnji odmor, pod obavezno, provesti što dalje od kuće!
Ako već ne volite more, čvarenje na suncu, mazanje jogurtom po leđima uveče, padanje u nesvest zbog sunčanice itd, najbolje je otići u neko selo gde je i Bog rek’o „doviđenja“, i stvarno provesti tih 10 dana ležeći i uživajući u prirodi.
Treća opcija(najjeftinija) je odlazak kod rodbine u goste, u neko selo gde je i Bog rek’o „doviđenja“, al’ tu nema ležaja, jer se rodbini mora pomoći da skupi letinu, okreči kuću (to ste mogli i kod svoje kuće, i još bi ste bili na dobitku), jer kako ležati na sopstvenom godišnjem odmoru, a biti rodbini na grbači, doručku, ručku, večeri… Aaa… ne ide to… Eventualno se možete praviti ludi i reći da pojma nemate šta su to grabulje, motika, sekira itd… Ono što je u ovoj opciji najsigurnije je to što vam lavor, definitivno, ne gine.
Ono što meni nikad neće biti jasno je to da li je godišnji odmor samo za ljude koji rade, il’ mogu da se izležavaju i ovi džabalebaroši koji cele godine ne rade ništa, a prvi po društvenim mrežama kače slike iz plićaka..? Valjda im treba odmor od njih samih, šta li…?
Četvrta varijanta je ostati kod kuće i raditi normalno, kao da nije vreme godišnjih odmora, i tešiti se činjenicom da će ovi „morski vukovi i lisice“ potrošiti svu kintu na letovanje, a vi ćete biti puni k’o brod jer ste odradili i njihove smene…
E, sad, ne mogu a da se ne dotaknem fejsbuka našeg nasušnog i sveukupne slike ovogodišnjeg letovanja (sezona je već pri kraju). Struktura mojih FB prijatelja je veoma šarolika, od usamljenih domaćica željnih pažnje, do verskih fanatika i cica sa splavova. Jednom rečju, ne daj Bože nikome. Ima momenta, dok skrolujem news feed-om, kad pomislim da je neki svetac zagin’o na splavu zajedno sa isfrustriranom ženom koja je izašla sa drugaricama prvi put posle 2 godine i povela i dete.
Uglavnom, na letovanje se ide… Možda će se grejanje otplaćivati na rate, možda će vlasnik marketa čekati do nekog 1og da mu se isplati „crta“, al na letovanje se mora ići… Morski vazduh je dobar za disajne organe, a slike iz plićaka sa rukama na bokovima obezbeđuju pozamašnu količinu „lajkova“ i istu količinu zavisti ljubomornih „drugarica“, koje napišu ispod slike „uživaj,draga“ a u sebi misle “ joj, vidi joj stomaka „.
Iz svega navedenog se može zaključiti da će moje letovanje ,to jest’ brčkanje u slanoj vodi, izležavanje i crvena ramena, sačekati neke bolje dane. Ja sam od onih što najviše rade u jeku „morske“ sezone i plačući ispraćaju sve oko sebe koji putuju bilo kuda južnije. Ne zato što oni idu, nego zato što ja ne idem. Ko god je uzeo kredit da bi otišao na letovanje, svaka mu čast, jer zna da živi.
Ko god je otišao na neko mesto koje ga opušta, pa bila to planina il’ babino selo, svaka mu čast,jer zna da živi.
Veštica bez metle 