Kada govorimo o slobodi govora, uglavnom se misli na novinarske slobode koje su uslovljene političkom situacijom. Što je manje slobode u državi, to je cenzura jača. Prorežimski mediji kreiraju sliku stvarnosti onako kako njima odgovara i serviraju je javnosti koja, većinom, ono što se govori na TV i piše po internet portalima, pa i štampanim medijima, uzimaju zdravo za gotovo. Što je nivo obrazovanja manji, medijska manipulacija je lakša. A nikad lakše nije bilo servirati neku ideju ili priču nego danas. Masovni mediji današnjice su odličan alat za upravljati masama. Ljudi nisu nikad manje razmišljali sopstvenom glavom nego što to čine danas. Zašto? Zato što su im dostupne sve moguće udobnosti modernog života, od grejanja na dugme do pametnog frižidera u koji uneseš šta si sve kupio i on ti sam sastavi spisak za narednu kupovinu. Ne treba ti mozak uopšte. Samo elementarna pismenost i pare, naravno.
Demokratsko ( ili nazovi – demokratsko) doba donelo je razne inovacije i slobode o kojima ljudi pre dva veka nisu ni sanjali da bi ikad bile moguće. Reklo bi se da živimo u jednoj dosanjanoj budućnosti za koju su se naši preci žestoko borili. Da živimo u slobodi i kao obični ljudi, vladamo svetom. Aha. Jest. Slobode nikad manje nije bilo, postali smo najobičniji robovi sistema i vrtimo se kao onaj nesrećni hrčak u točku po ceo dan, ceo život. Ali, eto, imamo udobnosti, moderne tehnologije, pametne telefone i glupu decu.
Da li smo zaista svesni kako ovaj svet funkcioniše i možemo li uopšte znati šta je prava istina, ikad? Da li se, zaista, u javnosti piše i govori onako kako jeste ili je pozadina svega sasvim drugačija? Teško da ćemo ikad saznati…
Moderno doba donelo je i neke nove principe u međuljudskim odnosima. Sloboda i jednakost za sve, ljudska prava, zakonodavstvo i sudstvo na strani puka, crkva počela da menja svoja vekovna stanovišta… Sve to zvuči više nego odlično, kad se gleda globalno i pod pretpostavkom da je to stvarno tako. Ali, hajde da vidimo šta se to svesno prikriva i o čemu se javno ne govori. Evo, ja sam pokušala da iz nekog ličnog ugla sagledam šta je to sve što se prećutno prihvata i uporno se pokušava nametnuti kao normalno, istinito i opšteprihvaćeno. Treba uzeti u obzir da ja dolazim iz države koja se pre 30 godina raspala na 6 manjih, a trenutno živim u „najdemokratičnijoj“ državi na svetu. Komuniciram sa velikim brojem različitih ljudi, različitog porekla, nivoa obrazovanja, interesovanja, starosti i nivoa svesti. Na društvenim mrežama sam više od 10 godina i pratim različite stvari i ljude. Ima nekoliko stvari koje mi smetaju, a koje se uporno postavljaju kao nešto što ne bi trebalo preispitivati nego jednostavno prihvatiti i o tome dalje ne raspravljati. Smatram da svaka iole inteligentna osoba treba da ima sopstveno mišljenje o svetu oko sebe i da ne treba bez razmišljanja prihvatati sve što se servira kroz medije.
Politička korektnost
Nazvati ženu lekara doktorom a ne doktoricom ili lekarkom se smatra politički nekorektnim. Ok. Slažem se. Nazvati osobu tamne boje kože crncem se smatra rasizmom i takođe nije politički korektno. I to se slažem. Svi ljudi treba da budu jednaki i da se ne dele po rasama, nacijama… Ali se ne slažem da se snimi serija čija radnja se dešava u viktorijanskoj Engleskoj i u kojoj imamo tamnoputog vojvodu, jer je tako nešto bilo apsolutno nemoguće. Omladini servira iskrivljenu istoriju a nama ostalima vređa inteligenciju.
U Nemačkoj, na primer, na svakom formularu gde treba da se označi pol osobe, stoje tri ponuđene opcije: muška, ženska i ostali. Koji ostali? Marsovci? Androidi? Roboti? Šta? Politička korektnost, izvolite!
Vegani, vegetarijanci i ostali koji se tako osećaju
Nikad se više nije pričalo o zdravoj ishrani, a čovečanstvo nikad nije bilo bolesnije i nije se hranilo gorim smećem nego danas. Propagirati zdrave načine života je zaista dobro. Ali insistirati na tome da svi treba da budu vegani, pasu travu i piju rosu, i ako pomisle bilo šta životinjskog porekla da pojedu da budu najstrašnije izvređani, smatram čistim šovinizmom. Ako ti se pase trava, ti samo izvoli, eto ti livade, pašnjaka, njive, šume, pasi do mile volje, ali ostavi druge ljude na miru. Neka jede ko šta hoće, to je u svakom slučaju stvar ličnog opredeljenja. Vegan koji ima psa… Jel’ i pas onda vegan, ili ipak jede meso? Kako sad pas jede meso a vlasnik ne jede? Gde je tu harmonija? Kako uspevaju da žive zajedno? Kako vegan može da uzme u ruku pseće granule koje mirišu na govedinu? Jel se odmah onesvesti ?
Pripadnici LGBT populacije
Evo, uspela sam biti politički korektna. To što je neko sa 30 godina shvatio da ga privlači isti pol, ili ga privlače oba pola ili ga privlače životinje, leševi, drveće smatram apsolutno intimnim pitanjem. Ko ti se sviđa i šta ti se sviđa, na koga se ložiš i zašto, s kim spavaš i šta radiš me ne interesuje. Radi šta hoćeš i spavaj sa kim hoćeš, ali nemoj da mi paradiraš po ulici, zatvaraš saobraćaj i plašiš mi dete skaradnim maskama i javnim vikanjem da voliš isti pol. Ja volim suprotni, pa se ne derem po ulici zbog toga. Gej parovi odgajaju decu? Sistemsko rušenje porodice kao osnovne jedinice društva. Dve žene ne mogu dobiti dete, kao ni dva muškarca.
Feministkinje
Žena sam, ali ne znam da li mi išta više ide na nerve od domaćih feministkinja. Ili se samo tako nazivaju a propagiraju čist šovinizam. Feministički pokret se zalaže za jednakost žena sa muškarcima. Brojne su i važne ličnosti dale ogroman doprinos da bi mi danas živele ovako kako živimo. Da imamo pravo da radimo i budemo plaćene za svoj rad. Da dobijemo pravo glasa. Da dobijemo pravo na obrazovanje, koje je ranije bilo dostupno samo muškarcima. Da nas ne proglašavaju vešticama za svaku glupost i spaljuju na lomači jer im se tako može. Feminizam nikako ne podrazumeva ugnjetavanje muškaraca, niti je feminizam zamena uloga u porodici. Realno gledano, samo debil neće oprati tanjir za sobom i to nema nikakve veze sa feminizmom. Žena si a nećeš da prijaviš komšiju koji zlostavlja suprugu, ali se deklarišeš kao feministkinja? Ti nisi feministkinja nego kukavica najobičnija, i zato nam sve ovo i jeste ovako.
Prekrajanje istorije i selektivna žalost
Istoriju pišu pobednici, vazda je bilo. Kod nas na Balkanu je istorija jedna vrlo problematična stvar, jer nam vekovima nad glavom vise ratovi, razaranja, ubijanja, međunacionalna i međureligijska netrpeljivost. Uporno se vraćamo u prošlost i kao da svesno odbijamo nastaviti dalje, ostaviti prošlost u prošlosti i završiti sa tim jednom za svagda. Naravno, to je nemoguće, ali bi bilo lepo.
U prethodnom veku na Evropskom kontinentu desile su se strašne stvari. Prvi Sverski rat koji je odneo milione žrtava, pa malo posle toga Drugi Svetski rat, Holokaust i neopisiva stradanja. Po završetku Drugog svetskog rata nastavljaju se progoni, zatvaranja, mučenja… Konkretno na našim prostorima sva ova dešavanja su ostavila grozne posledice i milione mrtvih. Onda je 90tih godina došao građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ponovo stradanja i prolivanje krvi za tuđe interese. Izgleda da nam je takva sudbina jer nam geografski položaj nikako ne ide na ruku, a sami od sebe smo bandoglavi i nepopravljivi. I verovatno se nikad nećemo opametiti.
Ono što mi strašno smeta i za šta smatram da je jedna velika politička manipulacija, gde su obični ljudi iskorišteni prvo kao topovsko meso a onda kao odlično sredstvo za širenje mržnje, je konstantno insistiranje na masovnim ubistvima koja su se desila. Ali se ne insistira na svim, nego samo na određenim. Ako se pitate da li mislim na Srebrenicu, da, mislim na Srebrenicu. Pokolj se desio, to niko ne može da porekne. Stradali su nevini ljudi u velikom broju i to je ono što je najstrašnije ali i najbitnije u ovoj priči. 30 godina se insistira samo i uporno na ovom događaju. 30 godina se spekuliše brojkama, učesnicima, krivcima i jedan kompletan narod se stavlja u poziciju žrtve dok se onaj drugi stavlja u poziciju dželata. I niko ništa ne sme da kaže, da dirne u Srebrenicu, da spomene… Jer smo odmah koljači, zlotvori i šta sve ne… Ako se već insistira na zločinima, onda neka se insistira na svim zločinima a ne samo na jednom. Ako neko treba da se izvinjava zbog toga, onda neka se izinjavaju i svi ostali. Ako se broje žrtve Srebrenice, neka se onda prebroje i sve žrtve Jasenovca i ostalih logora smrti. Dosta više selektivne žalosti i propagande kad su na sve strane stradali nevini ljudi. Spominje li neko kako se živi u afričkim državama i kakvi genocidi se dešavaju u Jemenu i Siriji? Znate li gde se sve u svetu u ovom trenutku vode ratovi i znate li da i tamo stradaju nevini i nejaki? Nije vas ni briga, jer nije pred vašim vratima…
Danas je 5. Novembar, Svetski Dan Slobode govora!
Veštica bez metle 