Jesi li i ti gospođa sa dva prezimena?

Često u zadnje vreme razmišljam o prezimenima…Ne samo to odakle nam, to jest, kako su nastala, nego šta uopšte znači prezime, koliko obraćamo pažnju na to, šta nam znači…

Kod nas Srba kažu, žena nema slavu…Al’ nema ni prezime. Rodiš se u porodici koja se preziva Tako-i-tako, pa se udaš, pa se onda prezivaš Onako-i-onako. Da li je to što je običaj da žena uzima muževo prezime, u stvari, ugrožavanje identiteta?

Samo se jedno jutro fino probudiš, pa skontaš da se ne prezivaš više isto kao juče, nego nekako drugačije, pa ne znaš ni ko si ni šta si, a bogami, ni čiji si. Jer, isti ti tvoji roditelji su se veselili juče na svadbi zato što se više nećeš prezivati kao oni, k’o da su, ne daj Bože,srećni što je to tako.

U zadnje, ovo naše moderno vreme, izdvojilo se nekoliko vrsta „nosilaca“ prezimena. Muškarci, manje više, ništa tu ne mogu, njima je tako kako im je. U stvari, nikad nisam ni naišla na muškarca koji ima problem sa tim, jer, jel’te, živim na Balkanu, gde je muškarcu prezime svetinja. A žene…??? Eeee, sa ženama je već druga priča.

1.ŽENA OD KARIJERE– Ako je, kojim slučajem, uspela da se uda do 35-te, verovatno je do tad već objavila knjigu, odbranila doktorat, spasila ugroženo dete iz Afrike ili šta već, pa ne želi da je sutra ljudi ne prepoznaju. Ona će definitivno ostaviti svoje matično prezime. Ko šiša i muža i tradiciju, nije ona džaba gulila amfiteatarske klupe, pa da sutra sva njena slava pripadne muževoj porodici.

2.TATINA MILJENICA-Ona će isto tako zadržati svoje prezime, zato što tata nema sinove, nego samo dve kćerke, pa će, eto, ona nastaviti da se preziva kao i njeni preci…Šteta što će to trajati samo do kraja njenog života, jer muž-balkanac, nikada, ni u najluđem snu, neće dozvoliti da mu se muško dete preziva kao ženina familija.

3.KLASIČNA UDAVAČA- Ona će treći dan posle venčanja da promeni prezime u svim dokumentima, jer je udaja i promena prezimena njen najveći domet u životu. Nek’ pocrkaju od muke sve one neudate drugarice, ona je postigla svoj cilj…Još će danima vežbati novi potpis. Većina tih potpisa brže-bolje završi na rešenju o razvodu braka, ali nema veze…

4.DRSKA UDAVAČA-Ona već od 15te godine zna da će samo dodati muževo prezime na svoje. Ne zato što preterano voli svoju porodicu, nego zato što joj se može. Ona će na taj način pokazati mužu-balkancu, da nije baš uvek njegova zadnja i da ona uvek može odlepršati kod mame i tate, a njegovo prezime časkom obrisati, kao da ga nije ni bilo tu. Uvek sam se pitala kako li se prezivaju deca ovih „dvoprezimenih“,dal’ po ocu il’ po majci, il’ nešto treće, kombinovano…

5.FEJSBUK UDAVAČE- Eeee, ova mi je kategorija najomiljenija…Verovatno zato što tek dolaskom fejsbuka u naše živote, konačno možemo da vidimo kakve su čije najskrivenije misli, jer na „zid“ leti sve ono što ni u najluđem snu ne bi smo priznali živom čeljadetu…

Fejsbuk udavača menja prezime odmah posle veridbe. Da se zna!!! Eventualno će sačekati dan posle svadbe, pa će uz kačenje 2387 fotografija sa venčanja, promeniti i prezime…da ne pomisli famElija iz Kanade da se mladoženja predomislio u zadnjem momentu i pobegao glavom bez obzira. Posle 6 meseci će ime i prezime zameniti imenom deteta, jer se već pokačila sa komplet muževom familijom, pa im tako tera inat. Posle godinu dana se vraća u prvobitno stanje, tj. vraća svoje devojačko prezime i status veze „single“…

Veštica bez metle je isto što i anđeo bez krila…

Jedino je sigurno da dolaze nove godine…

Negdje u julu ove godine,zovem ja mog životnog saputnika koji je u tom trenutku na putu,da mu kažem da nam definitivno treba veća jelka. Kaže on meni,ženska glavo ,šta je tebi,kakva jelka u julu mjesecu…Reko,slušaj,ova nam se već ofucala,imamo previše ukrasa,treba nam nova…Valjda nam nova i ljepša jelka donese i bolju godinu.

Oboooožaaavaaam Novu godinu i svu tu novogodišnju frku.Nekima sigurno izgledam kao teški idiot,zato što se kao dijete radujem novoj godini,jelki,ukrasima,svetlucavim ulicama,novogodišnjem programu i svemu ostalom što se vezuje za novogodišnje praznike. Nisam od onih koji sumiraju šta su uradili u staroj,šta treba da postignu i poprave u novoj… Što se mene tiče,meni Nova godina služi da se družim,dajem i primam ljubav. Prizor moje dnevne sobe u kojoj svetluca jelka i još milion onih svećica okačenih po prozorima i kojekuda,daje osjećaj nevjerovatnog spokoja,zato što znam da imam svoj dio univerzuma,osvetljen hiljadama svećica koji pruža osjećaj topline i mira.

Nisam od onih kojima je bitno da se što ljepše obuku,na što skuplje mjesto odu na doček…Kućna atmosfera u društvu dragih ljudi i ne treba mi više ništa.

Škola kao buvljak…ili,kako pokvariti decu

Nedavno je u Srbiji zvanicno pocela prodaja IPhone-a, jednog od najvecih tehnoloskih dostignuca danasnjice .Dok ceo svet ide napred, mi se uporno vracamo nazad .Pre nekih mesec dana, u jednoj novosadskoj osnovnoj skoli, u holu ,na samom ulazu, postavljena improvizovana tezga, covek prodaje posteljinu kao na sred pijace. Pretpostavljam da je uprava skole pokusavala deci da docara atmosferu iz onih mracnih 90ih iz kojih smo jedva utekli. Da naucimo nejaku decicu da skola ne znaci nista ,da zivimo u zemlji u kojoj su porez,fiskalni racun i ,pre svega ,etika ,pojmovi koji nikad nisu ni postojali. Nauci decu da se vezama i poznanstvima moze sve ,pa cak i da se skola pretvori u buvljak. A onda im pokazi Iphone ,za koji vecina roditelja nema novca da ga kupi svom mezimcu. Eto tako ces napraviti male kriminalce, u cijoj svesti je skola pijaca ,a ulica – skola .Pa nam je posle djavo kriv …

Fejsbuk naš nasušni…

Čega sve nema po ovom fb… Domaćice me ubjeđuju da su dobre domaćice, slika pite prije i posle pečenja, a tepsija prljava po ćoškovima… Ono za šta je nekad UDBA regrutovala špijun, da se prati šta ko radi, ko sa kim spava i šta ko jede… mi to sad nudimo sami, ne treba niko da nas špijunira… Zlopaćene žene, neshvaćene, zapostavljene i seksualno neuravnotežene, bombarduju nas srceparajućim, patetičnim statusima, od kojih bi se povraćalo i Mir-Jam… Aman ženo, idi kresni se, ne smaraj narod… Uopšte gledajući, na fb su sve veze, brakovi i porodice savršene… Bombardujete slikama sopstvene djece… Ne znam da li znate da je svaka fotografija koju postavite na Facebook, vlasništvo tog istog Facebook-a… Prodajemo rođenu djecu za 10 lajkova i malo pažnje javnosti… A pedofili vrebaju sa svih strana…. Ne moraš da objavljuješ sliku nekog sveca sa porukom da samo dobri i pravedni idu u raj (znam ja to i bez tebe), da bi se znalo da si veliki vjernik… Svaki dan se ponovo uvjerim koliko je Facebook jedna velika ironija života… U jednoj „match three“ igrici svaki dan dobijem ponudu da „pošaljem život“ dvjema osobama koje, na žalost, više nisu među živima… Kad bi i u životu bilo sve tako jednostavno… Pored toga, dobijem i po jedan recept za ekstra brzu voćnu tortu, izvještaj iz bar tri prazna kreveta i pride još galeriju slika iz nepospremljenog kupatila i još toliko praznih života… Gdje nestade kreativnost i duh..?Fejsbuk-idealno mjesto za liječenje kompleksa… Da Gđa Domaćica pokaže kako ima sadržajan život, a još joj nad glavom visi nezavršena srednja poljoprivredna, morala se udat’ jer je bila trudna, pa je sad svaka svadba dušu dala da nas časti fotkama u stilu „crknite dušmani, ja živim 200 na sat“…a morala je, nesrećni ca, otići sa te iste svadbe u 8 naveče, jer joj plače treće dijete, i ne može više gledati muža kretenčinu koji se napio još u 2 popodne i spopada njenu školsku drugaricu… Curo, tebi više ni medEcina ne moRe pomoć’

Muško ženska prijateljstva, jako retka, veoma vredna…

Prijateljstva su razna, ona iz detinjstva, iz škole, kolege sa posla, usputni poznanici za koje jednostavno kažemo „dobri smo“.
Kliše je najbolja drugarica, odrasle smo zajedno, bla, bla, bla..Imati muškog prijatelja, eee to je već nešto. Ruku na srce, moje je mišljenje da su muškarci bolji prijatelji od žena. Iz više razloga. Nikad neće biti ljubomoran na tebe jer ste obukli istu majicu, neće ti zavideti jer si lepša, mršavija, privlačnija, neće ti nikad „skinuti“ momka… Kroz život sam se uverila da su muškarci mnogo verniji prijatelji nego žene… Imam utisak da slušaju sa više pažnje i razumevanja, kad ti nešto obećaju obično to i ispune. Ma zajebi sve to, žena prijatelj te nikad ne može zagrliti tako jako kao muškarac prijatelj i na taj način ti pokazati koliko mu je stalo do tebe. Možda ne znaju rečima da ti objasne, al’ znaju da pokažu, gestom, osmehom, samo jednom sitnom upadicom.
Mislim da je veliki uspeh postići da te prijatelj muškarac doživljava ravnom sebi, da te ne gleda kao bespomoćnu plačljivicu. Meni je moj jako dobar drug jednom rekao: „Kako ćeš se ti udati..pa ti nisi žensko“ Za mene je to bio kompliment. Iako bi svakoj iole normalnoj ženi zvučalo kao uvreda. Pre par godina, kad se on ženio, zvao me je na momačko veče jer, kaže, nije mogao zamisliti da to prođe bez mene. Ja ponosna, preponosna što sam deo toga. Možda je to zato što sam oduvek htela da imam brata, ili zato što što sam buntovnica sa viškom muških hormona, ko će znati… Taj isti prijatelj je neko sa kim mi ćutanje nije neprijatno. Nedavno me je vodio u obilazak jednog dvorca koji sam odavno htela da vidim. Vrednost tog prijateljstva sam shvatila u povratku iz dvorca, dok je junsko sunce zalazilo iznad beskrajnih vojvođanskih njiva i bojilo ih u bezbrojne nijanse crvene. Pored mene je bio neko ko je shvatio da mi je u tom trenutku najviše odgovaralo da gledam u šareno nebo i sunce na zalasku, glave naslonjenje na prozor automobila. I da ne pita ništa…
Onda kad doživiš da ti prijatelj muškarac otvori dušu, ispriča svoje najskrivenije tajne i strahove, e onda ćeš znati da je od tebe ispao čovek, u bukvalnom smislu reči. Znaćeš da zaslužuješ poverenje. Muškarci nisu brbljivi kao žene i teško se otvaraju.
Žena prijatelj nikad ne može biti dovoljno „luda“ da te natera da se sa 20 godina popneš na drvo sa kog ne možeš da siđeš i još da posle to pamtiš kao jedan od najboljih provoda u životu.

Nije sve tako crno,mrgude…

Ako vam se čini da vam sve ide naopako,tužni ste,neraspoloženi,gnjave vas problemi…samo pomislite da je život samo jedan i da će jako brzo proći…Uradite sve što poželite(naravno,dok god to ne povređuje nikoga),tetovirajte se,skačite bandžijem,idite auto-stopom do nekog dalekog grada,napijte se sa društvom,crtajte grafite,sve,sve ,ama baš sve što poželite,jer će vas to učiniti srećnim…Zagrlite ljude do kojih vam je stalo,kažite im koliko ih volite…Neee,neee,nisu emocije za slabiće…Kupite sebi neku sitnicu koja će vam ulepšati dan,pesmu koju ujutru prvu čujete i svidi vam se,stavljajte je ceo dan na „repeate“.Oprostite onima na koje ste ljuti,verujte mi,osećaćete se bolje…Zovite prijatelje koje godinama niste čuli ni videli,pretresite svaku sitnicu iz prošlosti..Čuvajte svoje prijatelje,oni su lek za dušu,oni su ljudi koje ste sami izabrali da delite vreme sa njima,a samim tim su mnooogooo vredni…Bežite od onih koji kukaju na život,na ljude,od onih kojima večito nešto fali.Ima ljudi,koji kad uđu u prostoriju,pokvare vam dan,a da ni reč ne izgovore..Smejte se do iznemoglosti,gledajte stare fotografije,video snimke kad ste bili mali,počnite da trenirate neki sport,ako ništa,počnite redovno da igrate neku društvenu igru,pa makar i online…Trudite se da upoznate što više novih ljudi,tako će te sebi osvežiti život.Dajte krv,prijavite se za onu glupavu akciju „Besplatan zagrljaj“,osećaćete se bolje.Pomozite nekome ko je u nevolji,pa makar to bilo i „10 eura do 1og“.
Život će proći za čas…Vi što rano trčite u brak,ne sekirajte se,od krpe,šerpe i kredita nećete nikad pobeći.Uživajte u životu koliko god možete.Bog nam ga je dao da ga trošimo.Smejte se,smejte,smejte,dok vas stomak ne zaboli i suze ne krenu.Isto tako,plačite kad vam se plače,sve je to za ljude.
Život čine male stvari,što pre to shvatite,imaćete više vremena da u njemu uživate.