Šta muškarci stvarno žele od žena

Piše: Vesna Duvnjak

Poštujući pravila ravnopravnosti polova, budući da sam pre dve godine napisala tekst pod naslovom „Šta žene stvarno žele od muškaraca“, koji možete pročitati Ovde, došlo je vreme da vidimo kako stvari stoje sa druge strane. Da ne bude da sam pristrasna i da stajem na bilo čiju stranu, možete se uveriti čitajući moj tekst o položaju muškaraca u doba modernih tehnologija i muško ženskih odnosa u doba iste. Tekst pod naslovom „Muke savremenog muškarca iz ugla jedne žene“ možete pročitati ovde. Da li su muškarci zaista tako jednostavna stvorenja, kao što se priča, kao i da li im je bitna samo jedna stvar? To jest, dve. Ona prva, i ona najvažnija sporedna stvar na svetu, a možda tu ima još po nešto.

Prvo, osnovno i najvažnije: ne diraj mu familiju. Mogu oni biti kriminalci, ubice, satanisti, il’ najobičnija malograđanština, mizogini stanovnici ruralnih područja, da ne kažem, primitivci prve klase, al’ u familiju mu ne diraj, ne barći, ne pipaj, ne poredi i najbolje, ne spominji ih uopšte, osim ako baš ne moraš.

Hvalospevi, hvalospevi… Hvali sve njegove veličine, dužine (naročito dužine, jeb’o mater kao da imaju u genima ugrađen zidarski metar pa pate od tih veličina), poduhvate, uspehe, pa makar to bilo i zavrtanje sijalice ili zakucavanje dva eksera na obeleženo mesto, ali samo hvali i čudi se kako li mu je samo to uspelo. Ne pokušavaj, ni slučajno, sama da zavrneš sijalicu il’ ne daj bože gumicu na slavini, jer ćeš mu tako povrediti tananu sujetu i srozati ga na nivo mekušca.

Izgledaj lepo. Ma šta pričali i trabunjali o tome kako fizički izgled nije važan, vala lažu. Jeste im važan. Kako ono neko jednom reče:“Muškarci vole da gledaju, a žene da slušaju. Zato se žene šminkaju, a muškarci lažu“. A kako tačno treba da izgledaš, to je već pitanje metafizike. Da budeš „zgodna“ šta god to značilo. Noge „do krajnjaka“ što bi reklo „Zabranjeno Pušenje“, da imaš grudi, dupe i kukove, da ima ljudina za šta da uhvati. Da ne budeš kost i koža i ravna k’o daska, al da nema ni viškova gde ne treba. Da nosiš boju i dužinu kose onako kako se njemu najviše sviđa. Da budeš inteligentna i znaš da ćutiš kad treba. Da ne spominješ PMS, da ne pričaš o modi, da ne tračariš i ne spominješ njegovo društvo u negativnom kontekstu. Ni slučajno ne smeš da voziš bolje od njega. Niti da mu sufliraš prilikom vožnje, jer šta ti znaš, ti si žensko, nije tvoje da mu govoriš kad treba da prebaci iz treće u četvrtu iako čuješ kako motor plače od muke. Jok! Tvoje je da ćutiš i da mu pališ cigarete dok vozi, eventualno možeš da puštaš muziku.

Nemoj bez veze da bacaš pare na čipkaste, izazovne gaće i brushaltere, jer on uglavnom samo čeka da to skine ili pocepa i da ga posle pitaš kako mu se sviđaju, uglavnom nema pojma jer nije ni gledao boju ni teksturu. On je samo video gaće i brus koji mu stoje kao prepreka do cilja. Da mu daješ i kad ti se ne daje, i to svuda. Jer ako ne daš, naći će on neku koja će dati. Ako ništa, naći će iz inata neku koja isto tako neće dati, plus to bude uglavnom ženski primerak koji ti nije ni do kolena ni po čemu, al’ inat je inat, a rupe su rupe.

Da ne pričaš o svojim emocijama, strahovima i tugama, jer to su za njega španska sela. Jednostavno kažeš:“nadrkana sam“ i on će znati da treba da se skloni ili da te odobrovolji, u zavisnosti od toga kakav je karakter i koliko mu je stalo. Ili koliko je sposoban da pojmi žensku komplikovanost. Retki primerci se čak upuste u razgovor o trenutnom emotivnom probelemu, i to uglavnom zato što žele da sačuvaju dobar odnos, ne zato što ih to nešto preterano zanima.

Poštuj ona tri zlatna pravila, znaš ono o domaćicama, damama i kurvama, jer kako god da okreneš, oni ipak to najviše vole, jer je svako od tih pravila okrenuto isključivo njihovom zadovoljstvu, a ti si samo sredstvo za postizanje istog. Nemoj samo preterivati sa ovom ulogom kurve jer će početi da se pita gde li si sve to naučila, pa  belaj. Ni sa ovom damom nemoj baš preterivati jer postoji mogućnost da se dopadneš još nekome pa eto opet belaja. Sa domaćicom možeš slobodno preterivati, jer samo sit muškarac je spreman za dalju upotrebu. Doduše, ne budeš li skidala kecelju i ruke vadila iz deterdženata koji će ti sjebati nokte i izbrisati otiske prstiju, ode on kod neke manikirane koja ne smrdi na domestos i varikinu i kojoj kosa nije masna i ne miriše na pohovano meso. Sve u svemu, balans je mnogo bitan.

Pri boravku na plaži da mu obezbediš širok pogled na sve žensko u kupaćem u radijusu od 200 metara. Ti da natakneš naočare za sunce i praviš se da čitaš knjigu dok on nesmetano šacuje okolo. I nema šta da se buniš i zanovetaš, jer svi znamo da od gledanja nema selameta, inače on ode na terasu nekog kafića i iznajmiće dvogled da iz hladovine posmatra sve što mu je oku milo, sve tebi iz inata.

U društvu ni slučajno nemoj da pričaš više od njega niti da namećeš teme o kojima on malo zna, jer ćeš tako zaraditi svađu dok si rek’o „teletabis“. Sve mu diraj, al’ dominaciju mu ne diraj. I šta imaš ti da pričaš, tvoje je da ćutiš i da se smeškaš, eventualno da kratko odgovaraš samo kad te neko nešto pita. U stvari, najbolje je da odgovaraš mimikom, bez reči i glasa.

Kuću i đecu da držiš pod kontrolom. Nema se on kad sa tim zajebavati, a usisivač je za njega isto što i svemirska letelica. Em ne zna kako se koristi, em uliva strah.

Da mu pružiš dom, udoban i siguran, gde će se osećati poštovano i gde će on biti vladalac, onaj što stvara i rastvara, mužjak, otac, domaćin i zaštitnik, hleba tvorac, bez koga bi se sve raspalo. Da odlazi i vraća se kad mu na um padne i da niko ne sme ništa da ga pita o njegovom kretanju. Da sazida roštilj u dvorištu i sa društvom gleda utakmice, dok iz ćoška dvorišta sve to posmatra rasan Pit Bull, koga je nabavio da mu čuva kuću i hrani ego. U trenutku kada padne odlučujući gol za reprezentaciju i krene urlanje u znak odobravanja, Pit Bull od straha preskoči ogradu kaveza, ščepa gazdu za nogu, rastera goste, nastane opšta pometnja, žena izleće uz kuće navlačeći jaknu, u prolazu mu saspe sve po spisku i odmagli njegovim novim Audijem Q5 u nepoznatom pravcu.

 

Šta žene stvarno žele od muškaraca

Žene su večita enigma. Nikad im ugoditi. Ne valja kad je mlakonja, ne valja kad je grubijan. Ne valja kad je popustljiv, jer onda nema svoje „ja“. Ne valja kad je švalerčina, ali ne valja ni kada je stalno sa njom, jer je onda guši i nema svoj život. Htele bi u jednom muškarcu ceo svet. Da je dobar, da je pažljiv, da je zgodan, bogat, romantičan, veran, da je strastven, da je nežan, da je pun razumevanja, da je muškarčina a ne neka tetka koja joj se petlja u kuhinju, ali ipak i da zna da joj spremi jelo, donese kafu u krevet na poslužavniku na kome je i sveže ubrana ruža. Da ne pije previše, ali da može da popije dovoljno, taman koliko i njegovi drugari, jer jebeš muškarca koji ne podnosi alkohol. Da može da vozi kad je pijan. Da ne povraća kad je pijan. Da ne priča gluposti i grli sve žensko na šta naiđe, naravno, kad je pijan. Kad je trezan, ako zagrli neko rendom žensko, noga mu je zagarantovana. Da dobro zarađuje, tako da ona može svoju celu platu da potroši na sebe. Da na plaži gleda u nju i isključivo i samo u nju. Da je razume kad je u PMS-u, da ne galami, ne svađa se, ne prigovara, ne trepće i ne diše. Kad ona započne svađu, on da ne reaguje. Da ima diplomatski odgovor kad ga ona na to ne reagovanje napadne zašto ćuti.

Da joj u 1 posle ponoći bez reči ode po cigarete, uloške, nešto slatko, nešto za grickanje. Da ne govori ružno o njenoj mami, a svoju da uopšte ne spominje. Da mu ona bude centar sveta, ali da je ne gnjavi previše. Da redovno šalje romantične i duhovite poruke za dobro jutro, dobar dan i laku noć. Da održava strast inovacijama u krevetu, da je grub i nežan u isto vreme, da izvuče iz nje seksipil za koji nije ni znala da ga ima. Da učini da se oseća kao najlepša žena na svetu, najbolja, najrazumnija, čiji su saveti kao iz Svetog pisma. Da svako ima svoju slobodu, ali da on ne preteruje u toj slobodi. Da ona može da ima muške prijatelje, a on ženske ni u kom slučaju, jer pobogu, svi znamo kakvi su muškarci. Čim ga ona pozove da se stvori kod nje u roku od odmah. Da razbije sve njene sumnje, komplekse i frustracije nežnim rečima, dodirima i skupim poklonima. Da je ona uvek u pravu. A on da lupi šakom o sto, jer treba da se zna ko je muško u toj vezi. I to tako da lupi da ona odmah poželi divljački seks, odmah tu, na tom istom stolu. Posle da se žali da je bole leđa od stola, da joj je nezgodno podigao nogu, a on da joj maže leđa gelovima protiv bolova tešeći je rečima da nikada više neće imati seks na kuhinjskom stolu, na šta ona počne da mu govori da mu više nije stalo do nje, da mu nije privlačna, da je on sigurno neki skriveni perverznjak, i da se boji da će jednog dana isplivati ta njegova nastrana priroda.

Želi da je zaprosi romantično, teatralno, klasično, da klekne na jedno koleno negde u sred šume i iz džepa trenerke izvuče kutijicu sa blistavim prstenom unutra. Da iz ranca izvuče šampanjac i kristalne čaše, od kojih se jedna okrnjila dok su se pentrali po brdima, a ona da zanoveta zašto je razbio kristalnu čašu. I zašto je izblatnjavio koleno markirane trenerke koju mu je ona poklonila, dok je klečao ispred nje i čekao da ona dovoljan broj puta trepne, uzdahne, cikne, mahne rukama ispred lica, pre nego što kaže to čuveno „ Da“. To što je on dobio reumu u kolenu dok je strpljivo čekao njen odgovor koji je, ionako, unapred znao i raskrvario se na kamen na koji je kleknuo, nikom ništa. On je tu da bude heroj i njen vitez. Sa reumom u dva’es’ petoj.
Da im obezbedi stan dovoljno veliki za njih dvoje i njihovo troje dece. Da u stanu ima posebna prostorija za dečije igračke, posebna za sušenje i peglanje veša, i naravno, jedna skroz posebna za njenu garderobu, cipele i tašne. On može svoje stvari da drži u koferu, šta mu fali. Da je tetoši dok je trudna, da ne dozvoli da ona nogom stane na pod, nego da je nosi. Da okreči dečiju sobu u roze, jer je ona ubeđena da nosi devojčicu, a posle dva meseca da je prekreči u žuto jer je ultrazvuk rekao da je dečak.

Da im obezbedi kućicu na selu u kojoj će provoditi celo leto, ali u nekom urbanom selu, ne baš u nekoj selendri. Da je enterijer sav od toplih boja, drveta i starinskog, repariranog nameštaja. Da je bašta puna cveća. Da nabave kokoške i patke jer je njoj to tako romantično. I kučeeee. Ono malo, belo, kao plišana igračka. U sred te idile, kuče udavi kokošku, deca vrište, ona se hvata za glavu, šutne nogom patku koja je došla i kljuca joj manikirani nokat na nožnom prstu. On odluči da proda i kuću i stan i patke, kokoške, kuče, ženu, decu, auto, biznis, ljubavnicu, otera sve u vražiju mater i preseli se na Barbados.

Vesna Duvnjak