Dojčland virklih šon

U stanu preko puta mladi par. Nijemci. Jedan sat noću…Svađaju se…Kud ne mogu da spavam od njih, kud da makar razumijem šta pričaju, pa da mi bude lakše…Il’ da im, ipak, odem pozvonit’ na vrata ovakva čupava, koje bolan, teroristi su male mace kako bi se od mene prepali ‘vake raščupane.

Ne vrijedi, ne mo’š zaspat’ da si Bog. Ustanem ja, izađem na terasu, zapalim cigaru, ovdje imaju oni đavolji javljači požara, ne smije se u kući pušiti. Ovo dvoje se i dalje svađaju…Mati mila, evo i njih na terasu…I dalje se svađaju, samo malo tiše. Sunce ti poljubim, on joj nešto kroz stisnute zube nabraja, tačno će je sa terase baciti…Ne smijem ja mrdnuti, ma ne smijem se ni nakašljati, da me ne čuju…Kontam, ako je krene preko ograde, moram zvat’ policiju, nekoga…Koju crnu policiju, svi policajci otišli u Hamburg na onaj samit G20 demonstarante mlatit’, ovoj mladi nema druge neg’ preko terase letit’ noćas… Pokušavam da razumijem oko čega se svađaju, ma teorije nema…To priča k’o na onom ubrzanom snimku. Aha..“deine Mutter“ kaže ona…Mater mu spominje…Pa, ja, vazda je njegova mater kriva, na svim meridijanima i u svim standardima. Ja mislila to samo u našem narodu tako…Kad ono, jes, džaba im i kultura i sve, kad po pitanju svekrva nisu ništa bolji od nas. Kontam da im nekako dam do znanja da se utišaju, ama narod ostali spava, nije meni zbog mene. Aha, evo one Nerf puške koju je moj sin danas iskukao da mu se kupi…Sad ću ja opalit’ jedan onaj sunđerasti metak, makar će čuti to pa će se utišati. Taman nategnem pušku i spremam se da opalim, kad se sjetih…Pa budalo jedna, ti si ovdje stranac, Auslender, njima je svejedno jesil Avganistanac, Sirijac, Turčin jal’ naš…Stranac s puškom je stranac s puškom, pa makar i drečavo zelenom, plastičnom. Koje, bolan, pa došao bi mi čitav onaj samit G dvajes’ sa sve Trampom i Merkelovom na čelu, da me hapsi… Stranac s puškom je vazda terorista, pa makar i u pink spavaćici i raščupan ko Areta Frenklin i dr Frankeštajn zajedno…Ama, kako da im kažem da se utišaju, nije men’ zbog spavanja, neg’ mi žao djece da se svađaju. Pa subota je, aman, ovdje se za vikend živi, pa nemojte se vikendom svađat, de ostavite to za utorak uveče, možda ćete smetat još nekome, pa će vam oni zvat policiju, de nemoj da se ja bakćem sa tim…

Evo, kao da su me čuli…utihnuše…Pa, đe će vam duša, zar u ovom blagostanju, ovoj zemlji zelenila i tišine, ptičica ispod prozora i vikend rasprodaja po marketima, pa zar se isplati svađat zbog deine Mutter…De, bona, pusti, mater je mater, morao je i njega neko roditi…

Pitaju me ovih dana kakvi su mi utisci o Njemačkoj. Pa evo, ovako: Kak’a je to, bolan, zemlja u čiju ja L veličinu komotno stanem, a XL mi je veliko! Pa vi vidite… 😉

Аутор: Veštica bez metle

Sanjalica i piskaralo Vesna Plakalović Duvnjak, trudi se svoj svet okrečiti bojama otpornim na kliše.

7 мишљења на “Dojčland virklih šon”

  1. Dojčland, to je zemlja gdje djeci ne možeš da govoriš da je pola 10 jako kasno „velika je noć“ kad nema mraka ni u tragovima.

    Al’ da ptice vazda pjevaju pod prozorima, to stvarno ne bih vjerovala da nisam došla ovamo.

    Pozdrav!

    Liked by 2 people

  2. Повратни пинг: Allgemeine Veštica – Veštica bez metle

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: