Šoping-ženski doping

Jadna ti je današnja žena…Piling, lifting, depilacija, kavitacija, botoks kose, nadogradnja noktiju, farbanje, mackanje…Zbog količine hemije kojom se „negujemo“, strah me je da ću se jedno jutro probuditi komplet drečavo-zelena k’o onaj pandurski prsluk , rođena me majka neće prepoznati, a jača polovina će pobeći vrišteći…

Da smo potrošačko društvo, to mi je jasno odavno. Bombarduju nas reklamama, sa TV-a, bilborda, interneta, zovu telefonom, nude, čašćavaju večerom samo da im dođeš na prezentaciju, daju popuste, prave rasprodaje…U reklamama, of kors, glumice i pevačice sjajne kose, ispeglanih bora, zategnutog dupeta, sa trepavicama od p’o metra…Pa hajd’ ti tu ostani neiskompleksiran.

Ima dva sata kako analiziram svoj današnji dan. Dočekah subotu popodne, i slobodnu nedelju pride, juhuuu ,ne znam šta ću sa sobom od sreće. Idem danas s posla i razmišljam kako treba da kupim farbu za kosu, rek’o ,taman, imam vremena da se ofarbam, sredim friz. Salon? Molim? Kakav salon, zar na to da bacam pare kad ja to sve mogu sama, sposobna sam..Ulazim u prodavnicu jednog od onih lanaca specijalizovanih za prodaju kozmetike, kućne hemije itd…Nije ni čudo što u nazivu imaju ono „drogerie“ , Bog te vidio, kad uđeš unutra, kao omamljena , da ne kažem drogirana, ideš od gondole do gondole, ama sve ti treba…Ili je to „drogerie“ zato što se izmešaju različiti mirisi unutar prodavnice, pa na kasi vidiš dobroćudnu Meri Popins, sa sve kišobranom, pakuje ti to što kupiš u Crvenkapinu korpu…Elem, treba mi farba za kosu.Tačnije,trebaju mi dve, jer kombinujem neke dve nijanse, a imam kose za tri glave,pa je i količina veoma bitan faktor. Nađem moje farbe, juhuuu, ima neki popust, super…Treba mi i krema za lice, naći ću neku dečiju, te su najbezbolnije.Dok tražim kremu, setim se da mi je nestalo traka za depilaciju. Pored traka vidim neku kremu za depilaciju, nije loša cena, daj ovamo, trake nek’ čekaju leto. Jaooo,vidi, losion,limited edišn, sa mirisom maline…pa ja to moram uzeti,onaj obični što imam kući,njega ću kasnije potrošiti, daj malinu u sred januara. Taman ćušnem malinasti losion u korpu, kad vidim malo dalje policu sa nekom specijalnom ponudom. Krema za stopalaaaa…Sa alantoinom. Rekla bih da je to ona puževa sluz,ali nema veze, ne maže se po licu, preživeću…Stižem na kasu , vadim robu na traku, kasirka povlači traku, a ja u zadnjem momentu sa police pored kase uzimam bordo lak za nokte, ma ta mi boja uvek treba, neće da se baci…Pita Meri Popins imam li svoju kesu, il’ da mi spakuje robu u nekoliko njihovih malih kesa, a velike se plaćaju 10 dinara. Reko’, zaboravih Crvenkapinu korpu na klaviru, dajte vi meni tu veliku kesu, kad platih ovoliki račun, mogu, vala, i kesu, da mi te male ne poispadaju do kuće, da ne izgubim nešto od tog dragocenog tovara, ima da se utepam momentalno.

Počnem ja svoj „bjuti“ tretman negde oko 19 h. Prvo farbam kosu. Za čas ja to namackam, operem pribor i čupam obrve dok čekam da boja za kosu deluje. Jedva čekam da probam tu novu kremu za depilaciju, ima sopstvene noge da mi budu zahvalne što sam ih poštedela brijača i voska. Pripremila sam i neko super-super pakovanje za kosu na bazi belog luka . Šta mi bi’ da to kupim, od belog luka mi je muka i na slici kad ga vidim. Ajd’ nema veze, bitno je da mi se kosa ne mrsi i da bude mekana. Tu je i ampula sa sredstvom za hemijski tretiranu kosu, kristali, regenerator u spreju, sve to čuči na polici u kupatilu i čeka da bude raspršeno, utrljano po mojoj mučenoj kosi. Mažem novu kremu za depilaciju na noge, dok ona deluje, ja ispiram boju iz kose, šampon, pa opet šampon, pa pakovanje od belog luka. Rekla mi drugarica frizerka, da je preko pakovanja najbolje staviti najlonsku kesu, pa preko toga uviti peškirom, tako pakovanje bolje deluje. Sve ja to uradim po majstorskom receptu, i dok pakovanje deluje, ja stružem kremu sa nogu. Stružem ja kremu, ali dlačice ostaju…Ma, šta je sad ovo, sunce ti poljubim…Izvirujem iza tuš zavese da dohvatim kutiju od kreme, da ,po starom balkanskom receptu, pročitam gde sam se zajebala…Krema za depilaciju nausnica …Vesna, idiote, u šta si gledala. Dohvatim brijač, isečem se na tri,četiri mesta, ispiram ono pakovanje, ispiram gel za tuširanje,krv mi curi negde ispod kolena, ooooo sunce ti kozmetičarsko-idiotsko. Izađem iz kade, nekako zaustavim krvarenje i utešim sama sebe mišlju da ću se sad cela namazati onim novim losionom…Mmmmm…malina…Mažem ja losion, i skontam da mi krv curi na još jednom mestu, lepo se krv pomešala sa onim losionom. Pogledam se u ogledalu, kao u onim sitkomima sa nameštenim smehom,sa sve razgoračenim očima i poluotvorenim ustima i kažem sebi…Pa, otrovaćeš se , glupačo…ko zna šta si sad smandrljala u krvotok. Sreća, nisam još stigla do one puževe kreme, inače bih se dobrovoljno udavila u kadi.

Sušim kosu i razmišljam kako ću sad lepo da nalakiram nokte. Taman je ove sezone IN ta boja vina. Pogledam krajičkom oka na policu i skontam da imam identičan lak koji sam kupila letos u istoj toj prodavnici…

Kuuupiiii…pa-ra-ra-pam-pa-ra-ra-ram

Prim.aut. Ideju za naslov sam uzela iz pesme Dubioze Kolektiv “ Kupi“