Krug

Sve se u životu svodi na nekakav krug. Od onog pepeo pepelu, prah prahu, krug prijatelja, krug neprijatelja, krug porodice, bolnički krug, krugovi u kojima se krećeš, kruženje materije u prirodi, krug na prstu desne ruke kao simbol večnosti i beskrajne ljubavi, krug svakodnevnice u kome se svi mi, na ovaj ili onaj način vrtimo, začarani krugovi ili lavirinti života iz kojih se teško izlazi, iako izlaz zaista postoji. Zatvorski krug… Njemu valjda jedinom to ime odgovara, jer izlaza stvarno nema…

Svako se u svome krugu vrti onako kako najbolje zna… Pliva i batrga se da ga bujica ne odnese. Neko je istinski srećan, a neko sam sebe ubedi da je srećan, stvorivši privid sreće u svom malom svetu. Pronaći sreću u malim stvarima, zaista uživati u sitnicama koje donose dobro raspoloženje i onaj iskonski, ljudski osećaj, kada smo srećni što postojimo. Kapi letnje kiše na licu, planinski vetar koji donosi poznate mirise i budi sećanja, na detinjstvo, na srećne trenutke kada si zaštićen pod roditeljskim okriljem, i još uvek nisi formirao svoj sopstveni krug u kome moraš sam da se okrećeš i vrtiš, tražeći najidealnije mesto pod suncem gde bi smestio svoj krug, u kome se i dalje vrtiš, ali pod najpovoljnijim uslovima.

Vrtim se uporno po samoj ivici sopstvenog kruga. Provirujem preko zidina da pogledam šta to ima sa druge strane, ali se uoprno vraćam u sigurnost svog kruga, ubeđujući sebe da mi je tu najbolje, da sam tu najsigurnija, plašeći se nepoznatog. Nepoznato je možda i bolje, ali nađem ja uvek najjači razlog da je moj krug za mene najbolja opcija. Moj krug, koji sadrži sve one krugove koje sam na početku nabrojala. Sednem nekad na sredinu i razmišljam šta bi bilo kad bi bilo… Da li sam mogla bolje..? Uvek dođem do zaključka da sam sama kriva što mi nije bolje, ali ni da ovo što imam nije tako loše, da je bolje od onog što većina ima… I sve tako u krug… Opet krug…

Moj se krug sastoji od ljubavi, smeha, suza, svađa, beskrajne podrške, beskrajne kritike i zaista bezuslovne ljubavi većine članova mog malog kruga. Centar mog kruga sam ja, kao što je, uostalom, svako centar svog kruga…Budu po nekad ponosni na mene, u većini slučajeva odmahuju glavom sa neizgovorenom floskulom „nema njoj pomoći“, neće ona daleko stići živeći na tim svojim oblacima sa kojih je toliko puta padala, pa opet pronalazila nevidljive stepenice da se vrati nazad. Od padova su ostale modrice i prilično duboki ožiljci… Zakrpila sam ih flasterima i koncem od snova zašila da ponovo, nekako, budem cela…Posle svakog udarca ja dodam još po jedan flaster, nabacim osmeh i obučem majicu dugih rukava, da se flasteri i zakrpe ne vide i samo ponavljam, srećna sam, srećna sam, srećna sam…Toliko puta to ponovim, da i sama, na kraju, poverujem u to… Ma šta su dva tri ožiljka, kao da su dva-tri udarca smak sveta… Izdržavali su to i mnogo slabiji od mene, zbog sebe, zbog višeg cilja…Najveća motivacija da izdržim, da guram dalje, da krug održim, je jedan prelepi osmeh, beskrajan kao vasiona, i čupava glavica prepuna misli i pitanja koja me prvo zadive a onda ostave bez teksta. Čupava glavica sa beskrajnim osmehom je moj najveći pokretač, vitez koji čuva moj krug svom svojom dečijom hrabrošću i onda kad kaže: „Molim te, mama, nemoj da budeš tužna“, svi oni flasteri pootpadaju i na trenutak ponovo budem cela. Borimo se tako ja i moj mali vitez čupave glave i beskrajne hrabrosti da sačuvamo naš mali svet u kome živimo, jer drugi nemamo… pevamo, radujemo se, skačemo od sreće zbog najmanjih sitnica, pričamo o životu, o prolaznosti, o prijateljstvu, o tome zašto je smrt tako bliska a tako daleka, gde ode duša onog koji više nije sa nama i šta to tera suze iz oka… On meni ostavi kockicu čokolade na jastuku da je nađem kad dođem kasno s posla, ja njemu lepim postere i stikere po zidu da se iznenadi kad se probudi. Kupiću mu ovih dana onu knjigu o dinosaurusima, koja ne treba da ima puno teksta, ali ni baš puno slika, jer ipak je on veliki dečak koji zna da čita… jer njegov široki osmeh i sjaj u očima ne može ni sa čim da se meri.

Moj je krug , često, stecište smeha do suza, vesela skupina u kojoj se ne zna ko koga zeza, a niko se ne ljuti…tad sam najsrećnija. Moj je krug skup ljudi koji sede na terasi dok napolju grmi i lije pljusak, a mi sasvim opušteno jedemo trešnje, i komentarišemo da je u nekim situacijama grmelo mnogo jače, a ni trznuli se nismo… Pa kako da se ne osećaš sigurno u krugu takvih ljudi, kad postaješ svestan da ti ni sve oluje ni gromovi ovog sveta ne mogu ništa… Moj je krug, takođe, skupina ljudi istrošenih živaca, koji pucaju po šavovima za svaku sitnicu, galame svađaju se, ali se beskrajno vole…

Razmišljam često o svom krugu, kako ga sačuvati, kako ga zaštiti, kako ga opasati neprobojnim zidom, kako ne razočarati ni jednog člana, kako svakome pokazati ljubav i kako na indirektan način dati svakome od njih do znanja koliko mi znače…Kako ostati normalan u ovim ludim vremenima, a sačuvati prave vrednosti…Kako objasniti da je ljubav pokretač svega, da to nikako nije novac niti bilo kakva materijalna stvar.

Moja se raspoloženja vrte u krug u krugu mog kruga. Jednom sam pročitala u nekoj knjizi kako je jednoj devojci raspoloženje tog dana zavisilo od toga da li će joj se svideti njen odraz u ogledalu ujutru. Ako joj se ne sviđa, ceo dan je loše raspoložena i depresivna. Ako joj se, pak, sviđa, onda je dobro raspoložena i euforična. Bolovala je, inače, od bipolarnog poremećaja. Po nekad imam utisak da se barem deset takvih poremećaja sastalo u meni jednoj i bore se za prevlast…Potonem duboko, skoro do samog dna, sažaljevam sama sebe, plačem dva dana zbog propuštenih prilika, zbog nepravde…Samo jedna pesma, jedan osmeh,vrati me ponovo na vrh. Po meni je to svrha življenja…Poznajem jednu porodicu koja se bavi zemljoradnjom, ljudi težaci, ceo život savijene kičme, po suncu i kiši…Mogu oni sasvim lepo da žive od svog rada…Međutim, nikad im nije palo na pamet da odu na more ili negde na odmor… S početka sam se čudila tome…zašto, imaju dovoljno novca, rade cele godine, zaslužili su…zato što to za njih nije sreća…Nije im sreća lenčarenje na suncu, jer su navikli da rade…Za njih je sreća da unucima za rođendan kupe neki preskup poklon, da na lokalnoj radio stanici uplate dva sata želja, čestitki i pozdrava kad je neko porodično slavlje… Eto tako oni uživaju u plodovima svog rada i za njih je to sreća…i svaka im čast, jer su pronašli idealan način da uživaju u svojoj sreći, koliko god to nekome delovalo smešno, apsurdno, „seljačko“ ili kako god…oni su srećni, i briga ih šta ko misli.

Borim se svaki dan da obezbedim sebi dnevnu dozu sreće. Obično je ona u sitnicama…u pozivu, u poruci, u komplimentu, u osmehu i pogledu punim ljubavi…U tišini punoj najlepše muzike koju stvara spokoj…u mirnom snu, u duši ispunjenoj spoznajom da sam okružena ljudima koji me vole i koje ja volim.

Poseban krug u mom velikom krugu je krug prijatelja…To su različiti ljudi, različitog shvatanja i različitog obrazovanja…Oni koje mogu pozvati u po’ noći. Pre neki dan sam plakala, nisam mogla da prestanem…u sred mog ridanja, zvoni mi telefon, zove me drug, koji je, eto, onako nazvao, da vidi kako sam…ja šmrcam…on pita šta mi je…ja kažem, ništa…on kaže, nemoj, bre da plačeš, sve će se srediti…samo mi kaži jel treba da upotrebim sataru 🙂 (mesar je po zanimanju)…meni je to bilo dovoljno da prestanem da plačem, spoznaja da ima neko ko oseti da mi treba podrška, kome je stalo…a to se ne može kupiti…

Čuvam svoj krug od loših spoljašnjih uticaja, onoliko koliko mogu…trudim se…Trudim se da ja budem dobro, da bi i onima oko mene bilo dobro…nastavljam da živim u svom krugu od suza, smeha,svađa, prepirki, lomova, stresova, muzike, rastanaka, sastanaka, beskrajne sreće, osmeha, koji se vrte, po nekad, brzinom od 800 obrtaja, kao centrifuga na veš mašini, pa me samelju načisto i izgledam baš tako, kao da me je centrifuga iscedila…Onda polako ustanem, vratim na mesto one flastere, zašijem nove rane, obrišem krv, sednem, zapalim cigaretu i nasmejem se dolasku novog dana…i sve tako u krug…sve dok postojim…

Аутор: Veštica bez metle

Sanjalica i piskaralo Vesna Plakalović Duvnjak, trudi se svoj svet okrečiti bojama otpornim na kliše.

2 мишљења на “Krug”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: