Trideset tri

Kad napuniš trideset tri, nadaš se da ćeš živeti bar još 33, dok o onih trećih 33 ne razmišljaš preterano. Do sad si sigurno (u proseku), primio 33 plate. 33 puta si se napio k’o majka, i 33 puta dolazio kući u cik zore, dok ptičice cvrkuću svoju jutarnju pesmu. Do sad si, garant, 30 puta vozio preko dozvoljene brzine, i bar 3 puta pokušao da se nagodiš sa policijskom patrolom zbog tog istog prekoračenja brzine. Bio si, u proseku, na 30 svadbi, i nadam se, na samo 3 sahrane. 30 puta si se zarekao da ćeš bataliti cigarete od ponedeljka, il’ od sledećeg prvog u mesecu, i bar tri puta si pokušao da ih stvarno batališ. 30 puta si se pokajao za nešto što nisi uradio, a trebao si, i sigurno 3 puta pokajao zbog nečega što si uradio, a nisi trebao. 30 puta si plakala dok te niko ne vidi, i to onako, glasno, da se trese celo telo…zbog nepravde, ljubavi, PMS-a, filma…Ako si 33 puta plakao od smeha, onda stvarno znaš zašto živiš. Ako si 33 puta plakao od sreće, onda računaj da si uspeo u životu. Ako si bio u 33 čvrsta zagrljaja, i to ona od kojih skoro prestaje disanje, onda računaj da si stvarno voljen. Ako postoje bar 3 osobe koje, sa svoje 33, možeš pozvati u po’ noći, računaj da nisi sam na svetu. Do sad si, minimum, 3 puta proveravala da li su ti se pojavile bore, i ako jesu, koliko su vidljive. Ako su posledica smeha, smatraš ih šarmantnim dodatkom tvojoj zrelosti. 3 puta si pomislio da te je sa 30 ponovo drmn’o pubertet, jer, ničim izazvana, postanu zanimljiva povremena klinačka ludiranja, odjednom hoćeš da napraviš žurku baš za 32 rođendan, k’o da je 19ti. Sa 30 smatraš da ti je još rano za brak, al sa 33 se lagano počinješ motati oko salona venčanica. Sa 33 imaš bar tri titule i to one najlepše, porodične. Il’ si mama, il’ si tata, il’ si i mama i tetka i ujna, il’ si i stric i ujak i kum na venčanju.

Sa 33 još uvek možeš stići sve, položiti, konačno, ona dva skoro zaboravljena ispita na faksu, pronaći ljubav svog života, možeš se i razvesti pa ponovo početi, jer sad znaš kako treba…Sa 33, definitivno, shvataš koliko su ti roditelji bitni. Znaš da ceniš raščupane nedelje kad do podneva cevčiš kafu iz ogromne šolje, pa kad je popiješ, napraviš još, da magija potraje…

Sa 33 još uvek možeš da se menjaš, da postaješ bolji…Sa 33 si zreo, ali još uvek mlad, još uvek sanjaš ljubičaste snove koji te drže pod utiskom čitav sledeći dan. Sa 33 tačno znaš šta hoćeš i šta nećeš. Sa 33 si svestan da su zvezde, ipak, predaleko, ali isto tako znaš, da ako ih ne možeš dohvatiti, možeš ih stvoriti… Ili,jednostavno,nacrtati…

Аутор: Veštica bez metle

Sanjalica i piskaralo Vesna Plakalović Duvnjak, trudi se svoj svet okrečiti bojama otpornim na kliše.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: