Ruka pravde

Živimo u vremenu nasilja. Nad ženama, nad decom, vršnjačkog nasilja po školama, nasilja preko društvenih mreža, psihičkog i fizičkog nasilja… ne zna se koje je gore.

Ćutimo kad primetimo da je neka žena zlostavljana. Okrećemo glavu od njenih modrica, i što je još tužnije, od njenih suza. Ćutimo, jer ko smo mi da se mešamo. Ćutimo, jer gledamo svoja posla samo onda kad baš ne treba da gledamo samo svoja posla. A one ćute i trpe… Trpe zbog dece, zbog muža, zbog besparice, zbog najčešćeg razloga u nas „šta će svet reći“. Briga te šta će svet reći, jer taj svet, da valja, ne bi bio ovakav kakav jeste.

Pre dve godine ispričala mi drugarica da je muž povremeno istuče, kaže, samo onda kada je nervozan. Ona ćuti i ne pomišlja da ode od njega jer nema kud. Majka joj rekla da joj se ne vraća ni slučajno, naročito sa detetom. Njega sam cenila kao brata. Nikad više nisam otišla kod njih. Nju nazovem povremeno. Kaže, ne dešava se više. Kaže da je ona sama shvatila kad treba da prestane, da ne bi dobila batine. Šta da prestane, pitam je ja? Da diše? Ćuti na to. Predložila sam joj da ga prijavi. Ona kaže da tek onda ne bi imala kud, jer on zarađuje više od nje i da mi ne pada na pamet da ga ja prijavim, jer će ona znati da sam to ja i neće mi to oprostiti nikad. Rekoh, da mogu, prijavila bih ga, ali kod nas je zakon takav da nasilje u porodici ne može prijaviti niko osim žrtve. I sve tako u krug. Krug bez kraja… dok ne poteče nečija krv.  Onda ćemo svi govoriti kako se od njih to nikad nije moglo očekivati, naslutiti, ama divni ljudi.

Prekjuče mi priča žena koja ima četvoro dece, od kojih je jedno sa posebnim potrebama, kako je muž povremeno tuče. Nas tri je ubeđujemo da ga prijavi, da ode u Sigurnu kuću, da nađe posao, da ne zavisi od njega. Ona kaže, ne mogu to deci da uradim, jako su vezani za njega. U toj kući sam ostavila svoju krv, podigla decu… ne mogu to da im uradim. I opet ćutanje u krug… Kao da smo se zavetovali…

Nasilje nije samo šamar i pesnica u lice. Nasilje je i kad ti muž ograničava slobodu, kad ti krišom čita poruke na telefonu, kad ti zabranjuje da se družiš sa svojim prijateljima, kad te emotivno ucenjuje, kad ti ne dozvoljava da obučeš ono šta želiš jer smatra da ćeš privući suvišne muške poglede.

Da li ste čuli da postoji silovanje u braku? O da. Mnogo žena ga proživljava i ćuti o tome. Jer, pobogu, to ti je „bračna dužnost“. „Ne“ kao odgovor se ne prihvata. A tebi nije do tebe same a kamoli do seksa. Ćutiš u mraku i grizeš usne da ne vrištiš dok on ne uzme od tvog tela sve što mu treba da bi bio zadovoljan i zadovoljen. Ne vidi ni suze, niti mu je čudno što ćutiš svo vreme i ne napraviš ni najmanji pokret, osim što grizeš sopstvene usne do krvi…

Dokle..???

25. Novembar-MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

Аутор: Veštica bez metle

Sanjalica i piskaralo Vesna Plakalović Duvnjak, trudi se svoj svet okrečiti bojama otpornim na kliše.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: