8. Mart, dan kada je dama pretvorena u konja

„8.Mart je dan pobune radnih žena protiv kuhinjske robije. Reci NE ugnjetavanju i praznini duha rada u domaćinstvu.“

8. Mart je međunarodni praznik posvećen ženama. Praznik koji proslavlja teško stečenu žensku ravnopravnost sa muškarcima. Drugim rečima, žene su dobile pravo da rade, da učestvuju u političkom životu (pravo glasa), pravo na visoko obrazovanje, itd… Muškarci su dobili pravo da pripašu kecelju, zavrnu rukave i srećni, ozareni, puni poleta, počnu da ribaju kupatilo… E, pa,malo sutra…

Rodna ravnopravnost još uvek nije uvedena svuda u svetu. Islamske zemlje još uvek žive po šerijatskim pravilima i žene se kod njih smatraju nižim bićima, oruđem, muškom svojinom čijim životom on kao gospodar upravlja. Može i da joj ga oduzme u bilo kom trenutku i nikad neće morati da odgovara za to. U demokratskim društvima žene su postale zvanično ravnopravne sa muškarcima tek početkom dvadesetog veka. Kod nas na Balkanu vladaju malo drugačija pravila, pa i dan danas ima muškaraca koji će kada uđu u prostoriju u kojoj smo ja i suprug, njemu pružiti ruku a meni samo klimnuti glavom skrećući pogled, pokazujući time da nisam vredna poštovanja. Barem ne istog kao moj suprug. U fabrikama kod nas, čiji su vlasnici uglavnom stranci koji su odlučili da svoje proizvodne pogone otvore na ovim prostorima, upravo zbog jeftine radne snage koju sačinjavaju mahom žene. Da li znate da te žene rade u neljudskim uslovima, nose pelene za odrasle na radnom mestu (zdrave i prave), jer se ne smeju maknuti od proizvodne trake. U danima kada imaju menstrualno krvarenje, moraju nositi žute trake oko ruke, da bi dobile pravo na dva bonus odlaska u toalet. U jednoj fabrici obuće u BIH, čiji je vlasnik jedan visoki funkcioner te države, počeli su otpuštati žene koje ostaju u drugom stanju i moraju na bolovanje zbog održavanja trudnoće. Znate li šta je izjavio taj političar? „Teško im je da kod kuće spremaju ručak, pa su došle da se zaposle kod mene i još ostaju trudne i hoće na bolovanje!“ U dvadeset i prvom veku. U Srbiji na snagu stupa izmena zakona o porodiljskom bolovanju, gde su znatno smanjena primanja porodilje, kao i vremenski period za negu deteta na koji svaka zaposlena majka ima pravo. Zbog ovog zakona su javno protestovala udruženja majki. Ravnopravnost, kažete? Želite li još uvek taj buket cveća?

Žene su dobile pravo da rade i zarađuju i da njihov rad bude cenjen (i plaćen) isto kao „muški rad“. A jel’ piše negde u tim zakonima da žena, ako već radi i zarađuje, treba da bude ravnopravna sa muškarcem i kad su u pitanju krpa, šerpa i sve ostalo?

Imamo zakonsko pravo i moralnu obavezu da radimo i zarađujemo, a muškarci, pošto nisu tražili nikakva prava, imaju zakonsku i moralnu obavezu da rade isto što i do tada-NIŠTA! Da koleginici gledaju u dupe i sise dok prolazi hodnikom, da se službenici na šalteru nadviruju u dekolte, da za svaki saobraćajni prekršaj kažu: „ma to je sigurno žena vozila“, i da svaku žensku grešku premažu sa „glupavo žensko“ . Ako je žena uspešna, odmah se pitaju odakle joj pare, odakle joj veze i čiji li je to krevet grejala kad je stigla tako visoko. Dakle, o kakvoj mi to ravnopravnosti pričamo i šta mi to slavimo?

Još dugo će naše žene, kada im istekne radno vreme (mislim na onaj posao za koji su plaćene), trčati na autobus, jer mužu treba auto… Šta će njoj auto, ionako na poslu samo sedi, dok on „rinta“. Iz autobusa trči u market da pokupuje sve što treba za kuću, onda trči po decu u školu, pa trči kući da završi ručak, obriše prašinu, opere veš, pomogne deci oko domaćih zadataka… U međuvremenu stiže muž sa „rintanja“ i seda za postavljen sto. Žena ustaje najmanje tri puta, jer jedno dete hoće vode, drugo se isflekalo, muž neće taj hleb, hoće onaj drugi… Ustaje poslednja od stola, sklanja sudove i pere ih, dok muž odmara od „rintanja“ ispred televizora, udobno opružen na trosedu. Žena mu donosi kafu, pita ga da li se umorio? Kako nije, zna li ona koliko je njegov posao naporan??! Žena ostavlja do pola popijenu kafu i odlazi da izvadi opran veš iz mašine i okači ga da se suši. U međuvremenu su deca razbila vazu koja stoji u hodniku, poklon od tetke za venčanje. Žena trči da pokupi staklo, da se neko ne iseče. Jebiga, tetka.. žao mi je, al’ ionako je samo skupljala prašinu… Čuje da u kuhinji kipi ručak za sutra… Iz dnevne sobe se čuje galama…Muž se raspravlja sa decom oko prava na televizor… Opšte ratno stanje. Rasprava se završava muževom rečenicom“ Previše si ih razmazila, sve im je dopušteno…“ Ma, šta kažeš druškane??? Pa hajde tebe da vidim kako crkavaš od bolova dok ih rađaš, kako se „sastavljaš“ posle porođaja, sastavljaš psihički i fizički. Ma, trebalo bi da svaki muškarac 5 dana mesečno nosi uloške i brushalter sa ispadnutom žicom, pa bih te videla onda. Ako smo već ravnopravni, ja ću da trpim bolove dok ih rađam, a ti probaj da ih naučiš ko polaže veće pravo na TV. Samo toliko! Muž joj na to odgovara da i druge rađaju decu, pa se ne žale, šta ti hoćeš, da nećeš možda orden??? Žena u sebi razmišlja „Da, hoću orden… Idi kod tih drugih, ako su ti bolje“, ali to ne izgovara da bi izbegla svađu.

Nastavlja da obavlja kućne poslove, kupa decu i sprema ih na spavanje. Konačno sedne, izmorena… Muž već uveliko spava sa daljinskim u ruci. Ona pokušava da mu izvuče daljinski, jer uskoro počinje serija koju povremeno prati. On se u tom trenutku budi i kaže joj da ne prebacuje na drugi kanal, jer on gleda to. TO- je koncert Bečke filharmonije… Gde si video Balkanca da voli klasičnu muziku? Ja, nigde…žena uključuje računar,uloguje se na Facebook… Sledećih pola sata gleda fotografije svojih drugarica koje su to popodne provele na kafi sa prijateljima, u bioskopu, šetnji… I ona će tako sutra… Ili malo sutra… Teši sebe mišlju da život njenih drugarica nije ništa drugačiji od njenog, to se njoj samo čini da drugi imaju sadržajniji život, da su srećniji, poštovaniji, shvaćeniji…

Auu, pa sutra je 8. Mart, dan kad se slavi ženska ravnopravnost. Koja crna ravnopravnost, tu su, kao i obično samo muškarci profitirali.

Razmišlja kako mora kupiti cveće za svoju i njegovu mamu, jer će on sigurno zaboraviti. Jaoo, pa treba pokloniti po neku sitnicu i koleginicama sa posla… Gleda u novčanik… Skoro sve što joj je ostalo od plate potrošila je danas u marketu na potrepštine za kuću. Nema veze, skrpiće nekako…

Sutradan, muž dolazi kući bez cveća, bez poklona, bez ikakvog vidljivog znaka da on uopšte zna koji je datum. Žena gleda u njega sa sjajem u očima i smeši se. On joj govori da nije stigao ništa da joj kupi, a nije nešto ni pri parama… Razumeće ona to, jel’ tako…?Pa, pre tri godine sam ti kupio onaj ogroman buket, jedva prođoh kroz vrata sa njim… Da… jesi… pre tri godine. Muž govori da je 8 Mart svakako glup praznik, mo’š misliti, žene i ravnopravnost, pfff… Ionako od vas čoveka samo boli glava. I ko smisli taj praznik baš u ovo doba godine kad su najveći troškovi. Psuje Amere koji su nam sve to „poslali“. Žena mu govori da nema veze, nije ni trebao ništa da joj poklanja, ko šiša 8. Mart, cveće ionako brzo uvene… U sebi tužno zaključuje da joj je muž izgubljen slučaj…

Dakle, cenjeni muškarci, srećan vam 8.Mart. Jedino ste vi tu na dobitku. Žene jesu zvanično dobile ravnpravnost, ali su muškarci dobili konja koji će da tegli za njih, da im kuva, pere, pegla, rađa i odgaja decu, skuplja njegove prljave čarape, rešava njegove dileme (Dal’ Amstel il’ Hajneken… Uzmi, dušo, Hajneken, od Amstela te muči kiselina…),vozi ga kad „malo“ popije ( u drugim slučajevima nipošto), i što je najbitnije, zarađuje. Zarađuje, i svoju zaradu unosi u zajednicu u kojoj je, kako god da okreneš, uvek muškarac gazda.

Cenjene dame, dobile ste šta ste i tražile!

Аутор: Veštica bez metle

Sanjalica i piskaralo Vesna Plakalović Duvnjak, trudi se svoj svet okrečiti bojama otpornim na kliše.

4 мишљења на “8. Mart, dan kada je dama pretvorena u konja”

  1. Surovo iskreno i direktno u metu. Iz neznam kog razloga valjda zato sto odise feminizmom podsjetilo me na one strane feministkinje koje su isle u Irak i tamnosnjim zenama propovjedale kako trebaju ici da rade i bore se za svoja prava. Naravno uslovi su potpuno drugaciji. Zamisli zenu nekog seika koja ima sav luksuz u kuci i klimu da ide negdje i na +40 zaradjuje novac kojeg ima u izobilju. Pri tom je potpuno ravnopravna sa ostalim zenama iz „porodice“

    Liked by 1 person

    1. Jeste surovo iskreno, delimično iz ličnog iskustva, delimično posmatrajući svet oko sebe, tipične balkanske porodice i ženu koja, ako je nezaposlena, onda je lenja, a ako je zaposlena, i dalje je čekaju svi kućni poslovi, iako zarađuje ravnopravno sa muškarcem. Ovaj tekst je nastao, prvenstveno, zato što mi je muka i od Osmog Marta i isfoliranog poštovanja muškaraca koji danas kupuju cveće a sutra te unakaze pesnicom ili te sjebu emotivno i psihički. Muka mi je!

      Liked by 1 person

      1. Mi smo jucer komentarisale kako se uglavnom zene sa problematicnim brakovima raduju ovom prazniku. I svaki momenat fotografisu od poklona do izlaska pokusavajuci valjda sto duze da uzivaju u „privilegijama“ praznika

        Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: