Ne’š se ti hljeba najest’ od snova…

Eto, kažu da sanjari uglavnom nemaju od čega da žive… Ma, šta ti je to sanjar? Sećam se, prikazivao se film „Čudesna sudbina Amelije Pulen“, neko predloži da idemo to gledati… Kaže meni drug, nemoj da gledaš to ako nisi sanjar, neće ti se svideti. Reko’ pojma nemam šta sam, al’idem gledati, pa šta bude. Ako se samo sanjarima sviđa taj film, onda sam ja zaglibila duboko… Film me oduševio, malo je reći… Od malena sam imala neki svoj „trip“ o životu uopšte. Od toga da sam mislila (i dan danas mislim), da san dolazi u obliku nekih zvezdica koje počnu da mi se priviđaju pred očima kad ne mogu da zaspim (moja baka je na to govorila, budibogsnama, kakve zvezidice, ćuti tu i spavaj), do toga da i dan danas verujem da će se uvek naći rešenje za svaki problem, za svaku nedoumicu… Živela u oblacima i sa 15 i danas sa 30 i nešto… Svaka muka mi traje dva dana, posle il’ se pomirim sa tim, il’ samo pomislim da mora biti bolje. Il’ mi je, konačno, vreme da odem kod psihijatra. U ljudima, uglavnom, gledam ono što je dobro. Kažu da sam naivna, da je svet okrutan, a ljudi zli. Verujem u ljubav, verujem da pravde ima, ljudske ili božije, ali je ima. Često bežim u svet koji nose knjige. Zadnjih godina, često bežim u svet koji nosi internet. Muzika mi je lek za sve… Kažu za mene da sam pozitivna, da imam iskren osmeh, kažu da vole da su u mojoj blizini zbog pozitivne energije koju širim oko sebe… Valjda je tako… Imam svojih loših dana, i tad mi najviše odgovara da sam sama.. Brzo me to prođe… Vratim osmeh na lice, i haj’mo dalje… Ne dam da me slome mrgudi… od takvih bežim što je dalje moguće… U zadnje vreme me često optužuju da je moj optimizam nerealan, da se moram, konačno, spustiti na zemlju… Ja kažem, šta imate od kukanja? Ako vam već život nije bolji nego što ste želeli, kukanjem i namćorisanjem pravite samo još gore. Rekoše da sam budala i odoše… Sanjariti nije tako teško… dovoljno je da svet gledaš samo malo drugačije, da pronađeš sreću u malim stvarima, jer ona tu, zaista, jeste… Ako sa 30 i nešto ne znaš kao dete da se obraduješ nekoj gluposti, ako ti za sreću nije dovoljno to što imaš krov nad glavom, zdravu i normalnu porodicu, onda si teški mrgud.

foto/ privatna arhiva